Kada sam pomnije po policama proučila što ću čitati,posegnula sam za ovom knjiškom poslasticom.
O autorici ne znam skoro ništa,a niti naslov mi nije bio izuzetno privlačan "Među koricama",ono što me istinski privuklo je to što je na njoj pisalo da je dobitnica nagrade Hugo i Nebula.
Nisam izričit ljubitelj SF-romana,no fantasy mi ipak nekako leži.
Moram priznati da me je ugodno iznenadila i zaista je odlična od početka do kraja.
Dakle,radnja je pomalo neobična.
Govori o dvjema blizankama,njihovoj šasavoj majci (lakši izraz nego pravo stanje),djedu,tetici Teg, ocu Danielu i njegovim sestrama,školi/internatu,dečku Wimu,mnoštvu knjiga navedenog žanra i o magiji- točnije,vilama.
Nesretnim,nazovimo ga tako,slučajem Mor ostaje bez svoje blizanke,a istodobno joj djed,koji ju je odgojio završava u bolnici dođivjevši kap.
Budući da joj je majka nestabilna,a ona ima samo 14.godina,najprije završava u domu za nezbrinutu djecu,potom kod oca Daniela koji ih je napustio pri rođenju.
Mladoj junakinji romana život se srušio i rascijepio napola,no,ona ne gubi nadu.
Tete s očeve strane su bogate,a ne žele u kući dijete,jednostavno ju šalju na školovanje u internat.
Pobjegavši od majke,koja je nesreću skrivila, sakrila se u internatu gdje neće čak niti pomoću magije doći do nje.
Osamljena tinejđerica preživljava tako što dnevno "guta" po dvije/tri knjige jer baš i prijateljica nema.
Budući da je majka Liz ne pušta na miru,odluči privući karass magijom stvorivši maleni krug u šumi blizu škole.
Od toga dana joj se žolivot okreće ka boljem...
Upisuje se u knjiški klub javne knjižnice,upoznaje Janine,Huga,Petea i Wima...
No,i dalje komunicira s vilama koje žele....
Hmmm,saznajte sami uzevši je u ruke
Ja sam uživala
Nema komentara:
Objavi komentar